You are here

Kao što sam već pisala u svom prošlonedeljnom blogu, tokom maja i juna meseca držimo političke obuke za aktiviste SVM-a, predsednike mesnih i opštinskih odbora stranke, kao i lokalne partijske funkcionere.

Mesto održavanja drugog treninga je bila Subotica, a glavne teme značaj timskog rada i efektivna komunikacija, uglavnom ona usmerena ka građanima.

Dok smo se tokom prvog treninga u Skorenovcu bazirali na proširenje članstva, odnosno na značaj volontera, ovom prilikom smo se fokusirali na komunikaciju sa biračima. Raduje me što je i ova grupa, slična onoj iz Južnog Banata, bila vrlo aktivna kako tokom vežbi u malim grupama, tako i tokom diskusije.

Svi smo se složili da je komunikacija esencijalna stvar koja svakako ojačava stranku, kao i da na izborima birače uglavnom motivišu dve stvari: strah ili nada.

Od kada postoji Ženski Forum SVM-a (a tome ima već više od 4 godine), redovno organizujemo tzv. „ženske” treninge za članice ove naše organizacije, kao i obuke o javnom nastupu za odbornice i članice opštinskih veća. Na tim treninzima žene ozbiljno rade na svojim kratkim govorima i na veštinama javnog nastupa, odnosno učestvuju u vežbi snimanja kamerom. Na osnovu njihovih povratnih informacija ova vežba, kao i evaluacija njihovih nastupa i saveti iskusnih trenera od velike su pomoći u jačanju samopouzdanja članica.

Ali ovde sada ne želim da pišem o tome kakvi su bili javni nastupi učesnica, na šta bi u budućnosti trebale da obrate više pažnje, šta je bilo dobro, a šta bi moglo da se popravi, šta su naučile iz vežbi, jedna od druge, već o tome, šta sam ja saznala o njima, šta sam dobila od njih, šta me je fasciniralo.

S obzirom na to da prošireno predsedništvo Ženskog Foruma zaseda najmanje jednom u dva meseca, da je većina ovih žena aktivna u svojim mesnim odborima, lokalnim samoupravama, na svojim poljima interesovanja, kao i da se trudim da često obilazim teren, većinu njih poznajem već godinama. Međutim, nisam znala da li su na primer nekada imale mentora, kao ni šta ih je ohrabrilo na to da se bave politikom. Pitala sam ih.

Na vrlo zanimljiv način s obzirom da se radi o ženama, mnoge od njih su kao mentore navele svoje očeve, roditelje ili druge članove porodice, neke od njih svoje muževe, ali je bilo i onih, koje su se odlučile za predsednika određenog opštinskog odbora SVM-a, odnosno mlađe, ali iskusnije stranačke kolege ili koleginice, starije koleginice s posla, drugarice ili čak članicu opštinskog veća iz susedne opštine.

Mnoge smatraju da se njihovo usko okruženje negativno odnosi prema političarkama, ali ipak smo se saglasile da najveće prepreke za žene ne predstavlja negativno javno mnjenje o ženama u politici, već tipična ženska skromnost ili nedostatak samopouzdanja (žene vrlo često nisu sigurne u sebe). Takođe se slažemo u tome da dok muške društvene mreže uglavnom funkcionišu vrlo dobro, za razliku od njih, žene su često usamljeni borci.

Najneverovatnije je ipak bilo kada su mi iskreno odgovorile na pitanje šta ih je ohrabrilo na to da se bave politikom. Mnoštvo odgovora me je fasciniralo: od onog da bi želele poboljšanje života svojih malih zajednica, ili jednostavno da ih je motivisalo pripadanje, očuvanje nacionalnog identiteta ili pobošljanje života vojvođanskih Mađara, kroz osećaj za pravičnost, strah, ohrabrivanje, bes, do želje da se nešto konkretno uradi, promeni, da se pomogne poljoprivrednicima do toga da žele da dobiju ozbiljniji, detaljniji uvid u politiku.

Mnoge od njih su voljne da uče, da napreduju, da rade na razvoju samopouzdanja ili kako su neke od njih rekle, na razvoju samopoštovanja, a zanima ih i kako je moguće uskladiti porodicu sa političkim životom.

Smatram da je ohrabrivanje žena moguće ako politiku učinimo zanimljivom, razumljivom i opipljivom, pošto je sve što radimo, sređivanje našeg svakodnevnog života, zapravo politika.

Posle obe obuke smo dobili pozitivne povratne reakcije na teme i na interaktivni način rada, pa zbog toga planiramo da nastavimo sa obukama za aktiviste, predsednike mesnih i opštinskih odbora stranke, lokalne partijske funkcionere i članice Ženskog Foruma, na taj način jačajući kako kapacitete SVM-a, tako i rad u lokalnim samoupravama.