You are here

Ali na moje veliko iznenađenje bilo je odlično. Druženje, razmena ideja i iskustva sa izuzetno obrazovanim mladim ljudima vrlo zainteresovanim za pitanje manjina, zanimljiva predavanja i vrlo otvoreni predavači, spremni da odgovaraju na svakojaka pitanja su me oduševili. 

Zbog nedostatka mladog kadra među manjinskim elitama, članovima i funkcionerima nacionalnih veća, medijima i manjinskim institucijama, kao i uočene potrebe za posticanjem integracije manjina u društveni život, Centar za razvoj civilnog društva i Misija OEBS-a u Srbiji su pokrenuli projekat pod nazivom Letnja škola o manjinskim pravima i integraciji manjina, koja je sredinom jula održana u Beogradu.

Cilj ovog projekta je obrazovanje nedostajućih kadrova iz područja manjinskih tema. Naime, uočen je nedostatak kadra kako iz manjinske, tako i i iz većinske populacije koji se razume u manjinska pitanja i dovoljno je obrazovan kako bi se time i bavila.

Planira se da projekat traje više godina. Njegova suština je da se posle izvesnog vremena stvori grupa mladih ljudi koji će se baviti manjinskom problematikom. Oni će uskoro biti u prilici da rade u resornim ministarstvima ili u Kancelariji za ljudska i manjinska prava, i baviće se nekim od aspekata ove teme. Vrlo je dobro što se uz stvaranje novih, radi i na osvežavanju postojećih elita. U Srbiji generalno, pa i u Beogradu postoji vrlo mali broj ljudi koji razumeju manjinsku problematiku i znaju izaći u susret potrebama nacionalnih saveta i drugih manjinskih institucija.

Na spomenutom seminaru se okupilo nas četrdesetak iz velikog broja manjinskih zajednica u Srbiji, ali i iz većinskog naroda. Prilikom izbora polaznika, koji je po mom ličnom mišljenju bio izuzetno dobar, vodilo se računa da učesnici budu upoznati sa problemima manjinskih zajednica, da su ili iz manjinskih političkih stranaka, aktivni u nacionalnim savetima nacionalnih manjina ili aktivisti nevladinih organizacija, koje se bave ovom tematikom. Takođe, uključeni su i studenti i postdiplomci, koji se istraživački bave pitanjem položaja manjina.

U cilju uspostavljanja kohezije u odnosima većinskog naroda i manjinskih zajednica u Srbiji, neophodno je jačati poverenje svih naroda u državu i društvo, što se ostvaruje putem međusobnih razgovora upravo o tome kakvo društvo i državu želimo. Ovo je na primer jedna od konstatacija u okviru spomenute letnje škole.

Ne mogu da ne spomenem da je u okviru škole održana i javna tribina pod naslovom Manjine nakon Brisela. Kada je reč o manjinama nakon Briselskog sporazuma, treba napomenuti da je Srbija definitivno zauzela proeuropski kurs. To znači da će se i odnos prema manjinama menjati.
            Profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu Vladimir Ilić je između ostalog naglasio sledeće: „Srbija može birati prema kojoj susednoj zemlji članici Unije želi biti naklonjenija, kako bi izvukla veće benefite za sebe. Trenutno smo suočeni sa takmičenjem novoprimljene članice Unije Hrvatske i nešto starije članice Mađarske oko toga koja će predstavljati kapiju Srbije u Evropu. Postignuti su strateški vrlo važni sporazumi sa Mađarskom. To će ostaviti ozbiljne posledice po položaj ne samo mađarske manjine već i na ostale nacionalne zajednice, kao i na sve stanovnike Srbije.“ Svaki dalji komentar je suvišan.

Na tribini je takođe istaknuto i da ukoliko pravne norme nisu utemeljene na društvenom i političkom dogovoru, one nisu primenljive i ne doprinose cilju zbog koga su donešene. Dakle, bez političkog dogovora se ne može.

Sve u svemu, došlo se do zaključka da pravni okvir za zaštitu manjina u Srbiji postoji i da je bolji je od onog pre desetak godina; u praksi je takođe došlo do pomaka, ali u Srbiji vlada opšte nepoštovanje zakona, Ustava i drugih pravnih akata. Sa druge strane u Evropskoj uniji postoji praksa poštovanja zakona, i ako sa te strane stižu zahtevi u navedenom kontekstu, kao i početkom procesa približavanja Srbije EU može se uticati na to da se postojeći propisi poštuju. Ukratko, valjda će nas oni konačno dovesti u red.