You are here

U našem društvu nažalost postoji mnogo predrasuda prema osobama sa invaliditetom. Mnoge je sramota ako im je neko u porodici osoba sa invaliditetom. Roditelji ponekad skrivaju decu sa invaliditetom, jer ih se stide.

Stoga je očigledno da su deca sa invaliditetom jedna od najmarginalizovanijih grupa i najmanje je verovatno da će ići u školu. Oni su stigmatizovani, suočavaju se sa društvenim predrasudama i pate od različitih oblika društvenog isključenja. Ovo isključenje, diskriminacija i negativan stav često predstavljaju veću prepreku za učešće osoba sa invaliditetom u svakodnevnom životu od samog invaliditeta. Zbog toga, mi, političari moramo pomoći integraciju i razvoj dece sa invaliditetom i povećati nivo razumevanja i prihvatanja te dece u zajednici.

Deca sa invaliditetom često nisu ni registrovana pre nego što napune sedam godina, kada bi trebalo da krenu u školu. U Srbji, kao i u zemljama regiona postoji samo nekoliko ustanova za predškolsko obrazovanje dece sa invaliditetom, i iako zvanično imaju pravo da posećuju i obične predškolske ustanove zajedno sa drugom decom, to se vrlo retko primenjuje u praksi.     

Procenat dece sa invaliditetom koja pohađaju specijalne škole ili dobijaju neku vrstu stručne pomoći je veoma mali. Druga idu u redovne škole, ali se zbog nedostatka neophodne pomoći rano ispisuju, neki čak pre završetka četvrtog razreda. Deca koja žive u ruralnim oblastima su praktično isključena iz svih službi.

Broj specijalnih škola je mali i koncentrisane su u većim gradovima. To znači da su deca koja ih pohađaju često odvojena od svojih roditelja, što predstavlja teško kršenje Konvencije o pravima deteta. Neophodno je garantovanje prava na obrazovanje dece sa invalititetom, a sve u skladu sa njihovim individualnim potrebama. Radi maksimalnog iskorištavanja njihovog potencijala im je potrebno garantovati pravo na visoko kvalitetno i odgovarajuće obrazovanje.

Obdaništa, škole i ostale institucije treba da prihvate decu sa invaliditetom bez ikakvih problema. Na ovaj način, deca sa invaliditetom i ostala deca mogu da se igraju zajedno i da se integrišu u društvo.  Mišljenja sam da će na duže staze, bolji status i razumevanje dece sa invaliditetom poboljšati njihov pristup redovnim delatnostima i aktivnostima i da će podstaći razvoj potrebnih specijalnih usluga. Zbog toga moramo unaprediti uslove obrazovanja i pružiti šansu svoj deci.

Najbolji način za postizanje ovoga je promovisanje pozitivnih stavova prema inkluziji i preduzimanje akcije - promena percepcije i očekivanja u pogledu prava na obrazovanje za decu sa invaliditetom i podizanje svesti javnosti o tom problemu.

Svako dete je jedinstveno i različito i ima osnovno pravo na obrazovanje. Inkluzija,  koja poziva škole i zajednice da prihvate i vrednuju svakog, bez obzira na razlike, i participacija su od suštinskog značaja za ljudsko dostojanstvo i ostvarivanje ljudskih prava. Osobe sa invaliditetom imaju pravo da budu nezavisne, integrisane u društvo i da učestvuju u zajednici u kojoj žive.