You are here

Vredni Mihajlovčani i Mihajlovčanke slave proštenje sa velikim elanom kako u crkvi, tako i u okviru porodice. Pripreme traju danima. Skoro ceo vikend je slavljenička ceremonija, pošto dok mi žene spremamo, pečemo, kuvamo, dotle muškarci razgovaraju i slave uz rakiju, uglavnom od kajsije. Nedelja predstavlja krunu praznika. Posle praznične mise, porodica i gosti iz susednih sela su zajedno.

I ove godine je bilo tako. Na žalost, zbog kišovitog vremena se manje ljudi prošetalo u centru, ali ih je bilo puno po porodičnim kućama. Ne bih volela da kvarim prazničnu atmosferu, ali ne mogu da ne spomenem da je u poslednje vreme nestao elan za razvojem sela. Na žalost, nije samo ovo malo banatsko selo postalo zapušteno, već i cela naša pokrajina. Kao što smo o tome već jako puno puta pričali, 7% od sredstava prikupljenih od nas, poštenih poreskih obveznika se već godinama ne vraća u Vojvodinu. Ove pare koje nam pripadaju, a koje proteklih nekoliko godina nismo dobili, više nikada nećemo ni dobiti; one su izgubljene, a od njih bi na primer, bilo moguće sagraditi više stotina škola sa fiskulturnom salom.

Kad smo već kod fiskulturne sale, ovo je jedna vrlo bolna tema za Mihajlovčane. Naime, na predlog Saveza vojvođanskih Mađara je upravni odbor Pokrajinskog Fonda za kapitalna ulaganja pre nekoliko godina odobrio, odnosno već više puta planirao izgradnju nove fiskulturne sale pored škole u Mihajlovu.  Na žalost, gradnja iste nije dugo mogla da počne, pošto centralna vlast nije prebacila ni Ustavom zagarantovana minimalna sredstva koja pripadaju Vojvodini. A o tome je govorio jedino SVM. Protiv ove nepravde se borio jedino SVM.

Posle su još pred kraj prethodnog mandata računajući na naše poreze u zrenjaninskom gradskom budžetu planirana sredstva za kapitalna ulaganja. Zahvaljujući predstavnicima SVM-a ovaj novac se ulaže u Mihajlovu, naime ovo je bio zahtev funkcionera naše stranke prilikom razmatranja predloga gradskog budžeta. Jedini problem je u tome, što su se prilikom postavljanja kamena temeljca ove fiskulturne sale slikali Bojan Pajtić i još nekoliko lokalnih zvaničnika Demokratske stranke. Nije ni spomenut SVM, mada bi priličilo da se Mihajlovčanima dalo do znanja da se SVM borio za izgradnju fiskulturne sale. I od tada radovi napreduju vrlo sporo.

Sa druge strane, mi iz SVM-a smatramo zaista značajnim da se za Mihajlovo čuje kako u Vojvodini, tako i van granica naše zemlje. Između ostalog smo zbog toga postavili tablu na zid crkve kao znak poštovanja prema Kalmanj Lajošu i zbog toga radimo na tome da u parku postavimo bronzanu statuu Svetog Arhangela Mihaila.

Pomažemo nevladinim organizacijama koje funkcionišu u selu kako bi uspešnije konkurisale, a ne zaboravljamo ni poljoprivrednike. Ratarima, kao i povrtarima pomažemo organizovanjem tribina sa više funkcionera iz oblasti poljoprivrede, od kojih se gazde iz prve ruke mogu informisati o načinu konkurisanja za povoljne kredite ili o drugim, za njih značajnim pitanjima. 

Da sumiram, jedni se slikaju i obećavaju, dok drugi zaista pomažu u tome da nam život bude lakši. Pitanje je, ko od njih zaslužuje poverenje građana?