You are here

U svom poslednjem blogu sam obećala da ću u sledećem pisati o Zakonu o radu. Najpre bih želela da počnem sa konstatacijom da predložene izmene i dopune Zakona o radu koje su već oko mesec dana dostupne na internet stranici Ministarstva za rad, nisu tako drastične kao što se o tome nedeljama špekuliše. U medijima se svuda spominje novi Zakon o radu, ali ovom prilikom se zapravo radi o izmenama i dopunama, kojima se u najvećem delu preciziraju pojedine odredbe Zakona koje su se do sada u praksi različito tumačile i primenjivale od strane poslodavaca.

Izmene i dopune su skoro podjednako povoljne po poslodavce i radnike, tekst je izbalansiran, pošto ni radnici, ni poslodavci nisu u potpunosti zadovoljni njime, što se moglo očekivati. Jedno je sigurno, cilj je da se obezbedi stvaranje povoljne privredne klime i mogućnost otvaranja novih radnih mesta. Izmene i dopune Zakona o radu treba da, pored ostalih mera Vlade, doprinesu podsticanju investicija, povećanju zaposlenosti, odnosno smanjenju „rada na crno“.

Spomenula bih samo nekoliko primera.

Novim predlogom zakona poslodavac se obavezuje da ugovor o radu, ili njegovu kopiju drži tamo, gde zaposleni radi. Ovo je jako značajno najpre sa stanovišta zaposlenog, koji će na ovaj način biti zaštićeniji, jer neće moći da se ponavlja ono što se ranije često dešavalo u praksi da radnik nema zaključen ugovor o radu sa poslodavcem, a u slučaju da naiđe inspekcija, izgovor poslodavca je da ugovor o radu ne drži na mestu rada, pa se kasnije on zaključuje retroaktivno i taj ugovor se daje na uvid. Ovo je istovremeno značajno i sa stanovišta države, naime na ovaj način se u praksi olakšava inspektorima rada da utvrde da li lica koja su zatečena na radu kod poslodavca imaju urednu dokumentaciju. Cilj je sprečavanje rada na crno.

Jedna od novina je i produženje roka za zasnivanje radnog odnosa na određeno vreme sa 12 meseci na 24 meseca, što je svakako pozitivno iz ugla zaposlenih, koji će na ovaj način imati izvesnost statusa jedan duži vremenski period. Opšte je poznato da se do sada u praksi ugovor o radu zaključivao uglavnom na najduže godinu dana, a po isteku tog roka se radni odnos najčešće prekidao, ili ugovor o radu zamenjivao drugom vrstom ugovora. Ugovor o radu na određeno vreme će u buduće moći da traje i duže od 24 meseca u određenim slučajevima, može se zaključiti na primer na najduže 36 meseci za rad na poslovima kod novoosnovanog poslodavca, odnosno sa nezaposlenim kome do ispunjenja jednog od uslova za ostvarivanje prava na starosnu penziju nedostaje do 5 godina, najduže do ispunjenja tog uslova. Ovo bi trebalo da poboljša situaciju na tržištu rada i podstakne zapošljavanje. Izuzetno je značajno zbog zapošljavanja lica koja spadaju u kategoriju teže zapošljivih.

Rad sa nepunim radnim vremenom zbog fleksibilnosti može biti pogodan za zaposlene koji zbog porodičnih obaveza ne mogu da rade sa punim radnim vremenom. Mi u Savezu vojvođanskih Mađara smatramo da treba da stvorimo prijateljske uslove rada za zaposlene koji imaju više i malu decu. Rad na daljinu ili rad kod kuće je takođe jedan je od fleksibilnih oblika rada, i razvoj informacionih tehnologija ga čini neminovnim. Vrlo je dobar kako zbog smanjenja troškova i povećanja produktivnosti, tako i zbog komfornijeg načina organizacije radnog vremena zaposlenog.

Novina je da zaposleni stiče pravo na korišćenje godišnjeg odmora već posle mesec dana neprekidnog rada. Nadalje, u predloženim izmenama i dopunama stoji da se godišnji odmor može koristiti jednokratno ili u dva ili više delova, a prvi deo u trajanju od najmanje dve radne nedelje neprekidno u toku kalendarske godine, dakle smanjuje se obavezni prvi deo godišnjeg odmora.

U poslednjim nedeljama su premijer, odnosno ministar rada više puta izjavljivali da ćemo do sredine jula već moći da donesemo spomenuti zakon, ali se to do sada još uvek nije desilo. No, moguće, da dok se ovaj blog objavi na internet stranici naše stranke, sednica skupštine već bude sazvana.