You are here

Skupština Srbije je prošle nedelje nastavila raspravu u pojedinostima o pet predloga zakona iz oblasti obrazovanja. Savez vojvođanskih Mađara je podneo amandmane na četiri predloga. Dobra vest je da je Vlada Republike Srbije prihvatila naš najznačajniji amandman i na taj način je krovni zakon iz oblasti obrazovanja usklađen sa Zakonom o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, naime u krovni zakon je ušlo da i nacionalni saveti nacionalnih manjina mogu biti osnivači obrazovnih ustanova. Problem je bio što se u prvobitnom predlogu Vlade nacionalni saveti nacionalnih manjina nisu spominjali kao osnivači obrazovnih ustanova, ali prihvatanjem amandmana poslaničke grupe SVM-a to je sada ušlo u krovni zakon iz oblasti obrazovanja. Nadamo se da će se zahvaljujući ovome i u praksi ubrzati prenos osnivačkih prava.

                        Ponovo smo spomenuli i tzv. problem udžbenika, pošto je već početkom proleća više škola signaliziralo da postoji problem sa udžbenicima, jer u katalogu udžbenika koji je Zavod za izdavanje udžbenika prosledio školama nedostaju brojni odobreni udžbenici. Zakonom o udžbenicima je predviđeno da se izdavanje udžbenika sa malim tiražem finansira iz posebnog fonda, a u tu kategoriju spadaju i udžbenici na manjinskim jezicima. U taj fond bi svaki izdavač koji se bavi izdavanjem udžbenika trebalo da uplati određenu sumu, ali to čini jedino Zavod za izdavanje udžbenika, pa ova suma ne može da pokrije izdavanje udžbenika. Zakonom je propisano da ukoliko se ispostavi da nedostaju neki naslovi, onda Ministarstvo treba da raspiše konkurs na koji mogu da se prijave izdavači ukoliko bi izdali udžbenike koji nedostaju. Ukoliko se ne prijavi nijedan izdavač, onda bi Ministarstvo trebalo da obezbedi izdavanje udžbenika iz fonda namenjenog malotiražnim udžbenicima, a ujedno i da obezbedi novac za taj fond. Ovakva situacija se može rešiti jedino tako da Ministarstvo raspiše konkurs, izabere među prijavljenima izdavačima, a ako ne bude prijavljenih, da onda posao poveri Zavodu za izdavanje udžbenika, ali tako da mu osigura odgovarajuća sredstva. Iskoristivši prisustvo ministra prosvete u parlamentu, predstavili smo mu i ovaj problem. Čini se da će se problem izdavanja udžbenika rešiti u bliskoj budućnosti, bar nam je obećao da će biti tako. To su dobre vesti.

                        Loša vest je međutim da još nekoliko naših amandmana koji su mogli da budu prihvaćeni, predlagači, odnosno sama Vlada, nije prihvatila. Predlozi zakona o osnovnom, odnosno o srednjem obrazovanju i vaspitanju u skladu sa Ustavom Republike Srbije sadrže odredbe o pravu pripadnika nacionalnih manjina na obrazovanje na maternjem jeziku, ali ovi predlozi omogućuju i dvojezičnu nastavu. Mi smo predložili da pošto Ustav Republike Srbije prepoznaje jedino pravo na obrazovanje na maternjem jeziku, naglasimo značaj istog, a dvojezično obrazovanje samo u slučaju ako je u skladu sa krovnim zakonom iz obrasti obrazovanja, odnosno sa Zakonom o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina. Zapravo smo hteli da u zakonu ostavimo stare odredbe, ali predstavnici Ministarstva nisu iskazali otvorenost za ovo pitanje. Posle našeg višestrukog javljanja, ministar nas je uverio da će u skladu sa Ustavom pripadnici nacionalnih manjina i dalje imati pravo na obrazovanje na svom jeziku.

            Više puta smo tražili da u slučaju odeljenja sa brojem učenika manjim od 15 ne mora da se traži saglasnost Ministarstva za otvaranje odeljenja svake godine, već ukoliko je u prvom razredu osnovne škole već odobreno otvaranje samostalnog odeljenja sa brojem učenika manjim od 15, ta saglasnost bi trebala da važi do kraja četvrtog razreda. Ovaj amandman nije prihvaćen, ali je ministar naglasio da kao što je u proteklih par godina bila dobra saradnja sa pokrajinskim sekretarijatom i sa nacionalnim savetima nacionalnih manjina, i odeljenja su uglavnom bila odobrena, neće biti problema ni u budućnosti.

            Kod nas u Zrenjaninu osnovni problem koji se tiče obrazovanja je bio da na teritoriji grada postoji samo jedna osnovna škola (Sonja Marinković), u kojoj se nastava odvija i na mađarskom jeziku, kao i samo jedan vrtić, Kolibri. Zahvaljujući SVM-u i Nacionalnom savetu mađarske nacionalne manjine postoje minibusevi koji svakodnevno voze decu do škole i nazad posle časova sa teritorije celog grada i školovanje prvaka je sasvim besplatno.

            Ne smemo zaboraviti činjenicu koju svi mi volimo da pominjemo, a to je da je multietnička sredina naše blago. Mišljenja sam da bi zajedničkim snagama trebali da to blago i očuvamo. U vezi sa tim, želela bih da naglasim da smo se izborili da u više zrenjaninskih srednjih škola postoje odeljenja na mađarskom jeziku, dakle ne može se reći da đaci koji završe osnovnu školu na mađarskom nastavnom jeziku u Južnom i Srednjem Banatu ne mogu pohađati srednju školu na svom maternjem jeziku. Mogućnosti su date sa svih strana, samo treba da se iskoriste.