You are here

U Skupštini Srbije je trenutno aktuelna rasprava u načelu i u pojedinostima o setu zakona iz oblasti obrazovanja, tačnije o Predlozima zakona o osnovnom i srednjem obrazovanju i vaspitanju, o obrazovanju odraslih, kao i o izmenama i dopunama krovnog zakona i Zakona o učeničkom i studenstkom standardu.

 Poslanička grupa Saveza vojvođanskih Mađara je od pet predloga zakona iz oblasti obrazovanja podnela amandmane na četiri, ukupno devetnaest.  

U Predlogu zakona o izmenama i dopunama krovnog zakona koji je usvojen 2009., a 2011. je već jednom menjan, najveći problem predstavlja što se nacionalni saveti nacionalnih manjina ne spominju kao osnivači obrazovnih ustanova. U amandmanu smo dodali nacionalne savete nacionalnih manjina listi mogućih osnivača ustanova obrazovanja. Ukoliko ministartstvo, odnosno Vlada odbije ovaj amandman, tj. izostave se osnivačka prava nacionalnih saveta nacionalnih manjina, Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina neće biti u skladu sa krovnim zakonom iz oblasti obrazovanja. Naglasila sam da je proces prenosa osnivačkih prava već u toku. Što se tiče osnovnih škola, u toku je prenos osnivačkih prava dvadesetak ustanova sa Vlade Republike Srbije na Nacionalni savet mađarske nacionalne manjine. Posle natezanja od nekoliko meseci iz Vlade Republike Srbije je stigao dopis da su školski odbori odgovorni za sporost ovog procesa. Međutim, navela sam primer školskog odbora osnovne škole iz Čantavira, koji je sve odradio kao što je to ministarstvo naložilo, ali ni nekoliko meseci posle slanja njihove odluke na odobrenje Vladi, ministarstvo nije izvršilo svoju obavezu i nije dalo odobrenje na prenos osnivačkih prava.

                        U skladu sa izmenama i dopunama krovnog zakona iz oblasti obrazovanja, kada se obrazovno-vaspitni rad ostvaruje na jeziku nacionalnih manjina svako lice prilikom zasnivanja radnog odnosa treba da dostavi dokaz o znanju tog jezika. Međutim iz predloga zakona nije jasno na koji način to treba da se dokaže, pa smo zbog toga predložili da Vlada odredi šta se može smatrati dokazom o znanju određenog jezika.

                        Tražili smo i da se u slučaju odeljenja sa brojem učenika manjim od 15 ne mora tražiti saglasnost za otvaranje odeljenja svake godine. Naime, ukoliko je u prvom razredu osnovne škole već odobreno odeljenje sa brojem učenika manjim od 15, ta saglasnost bi trebala da važi do kraja prvog ciklusa obrazovanja, dakle od početka prvog do kraja četvrtog razreda.

                        Predlozi zakona o osnovnom i srednjem obrazovanju i vaspitanju daju mogućnost pripadnicima nacionalnih manjina da pohađaju nastavu na svom maternjem jeziku, ali spomenuti pravni akti pored toga omogućuju i dvojezičnu nastavu za nacionalne manjine. Poslanička grupa Saveza vojvođanskih Mađara traži da se deo koji se odnosi na dvojezično obrazovanje briše, zbog toga što ovu mogućnost ne prepoznaje Ustav Republike Srbije. Nikako ne smemo da izgubimo stečena prava, dakle naglasak treba staviti ne na uvođenje dvojezičnog obrazovanja, već na očuvanje i proširivanje obrazovanja na maternjem jeziku.

            Bez obzira na tvrdnje ministarstva, ni Predlog zakona o srednjem obrazovanju nije u potpunosti usklađen sa Zakonom o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, pa smo i ove nedostatke pokušali da uklonimo amandmanima. Verovatno najznačajniji se odnosi na mogućnost učenika pripadnika nacionalnih manjina koji se ne obrazuju na svom maternjem jeziku da uče predmet Maternji jezik sa elementima nacionalne kulture ne kao fakultativni, već kao izborni predmet. Naime, srednjoškolci nikako nisu motivisani da uče fakultativni predmet za koji ne postoji obaveza finansiranja od strane države, za koji se ne ocenjuju i koji ne utiče na njihov prosek.     

                        Srbija prvi put dobija Zakon o obrazovanju odraslih. Veliki je korak da se slično drugim evropskim zemljama i u pravnom sistemu Srbije pojavio ovaj zakon kojim država priznaje i neformalno obrazovanje. Istovremeno je izuzetno bitno da cilj ovog pravnog akta ne bude samo da što više ljudi završi osnovnu školu, već i da pruža pravu prekvalifikaciju radi smanjivanja nezaposlenosti.