You are here

Kao što je poznato, vojvođanski Mađari koji žive u Banatu, Sremu, u Južnoj, odnosno Zapadnoj Bački se smatraju dijasporom. Dakle, blizu jedna trećina svih.

Za mađarsku zajednicu u dijaspori, obrazovanje na maternjem jeziku predstavlja pitanje od ključnog značaja, naime, isključivo to obezbeđuje usvajanje nacionalne kulture. Napori za postojanje grupa na mađarskom jeziku u zabavištima ili mađarskih odeljenja u školama će uroditi plodom jedino saradnjom. Na žalost, dešava se da čak i kada mogu, ljudi jednostavno ne žele da uživaju u mogućnosti obrazovanja na maternjem jeziku. Iz iskustva u praksi je jasno da nije dovoljno zakonski obezbediti mogućnost obrazovanja na maternjem jeziku, već je potrebno i potražiti roditelje. Moraju se ubediti da je za njihovo dete prednost ukoliko se obrazuje na svom maternjem jeziku. Naime, u dijaspori đaci skoro bez izuzetaka govore i srpski jezik na nivou maternjeg i dvojezičnost može da bude samo prednost na tržištu rada.

Obrazovanje na maternjem jeziku je od izuzetnog značaja, zbog toga je već u zabavištu značajno, na kom jeziku deca pohađaju predškolski program. U više mesta funkcionišu tzv. vikend školice, čija suština je da se za one koji idu u srpsko zabavište, organizuje jedna vrsta predškolske nastave na mađarskom, na taj način im ostavljajući mogućnost da se vrate u obrazovanje na maternjem jeziku.

Jasno je da najveći problem predstavlja mali broj dece. Donešeno je više predloga rešenja: malobrojna, spojena odeljenja, školski autobusi.

Što se tiče pomoći spolja, za one koji organizuju obrazovanje u dijaspori, je od izuzetnog značaja što je zahvaljujući Nacionalnom savetu mađarske nacionalne manjine i matičnoj državi trenutno rešeno finansiranje školskih autobusa.

Uloga crkve u očuvanju maternjeg jezika je velika, naime, u mnogim mestima učestvuje u vaninstitucionalnom, ali organizovanom očuvanju maternjeg jezika. Dakle, uloga crkve u očuvanju dijaspore je takođe značajna. Na primer, otac Stojan, koji živi i radi u Mužlji je mlade prvobitno zahvaljujići sportu privukao u crkvu i organizovao vrlo aktivan društveni život. Ovim je zaradio i poštovanje zajednice. Ovde moram spomenuti da su domovi učenika za srednjoškolce koji vodi on, odnosno časne sestre u Zrenjaninu, kao i drugi, koji funkcionišu u obrazovnim centrima u dijaspori predstavljaju jako dobra rešenja.

Prošlo je već više od deset godina od izgradnje doma za učenike Emaus u Mužlji, u dvorištu katoličke crkve, odnosno od početka funkcionisanja doma učenika za srednjoškolke kod časnih sestara u samom gradu Zrenjaninu. Neki su se tada plašili da neće biti dovoljno mađarskih srednjoškolaca u Banatu. Međutim, iz godine u godinu se povećava broj učenika i učenica, koji stanuju u domu, pošto su se u proteklih nekoliko godina u skoro svakoj školi u Zrenjaninu otvorila mađarska odeljenja, dok je početkom ovog milenijuma bilo moguće pohađati nastavu na mađarskom jedino u Zrenjaninskoj Gimnaziji.

Direktori ovih domova učenika konstantno ozbiljno rade na tome da obezbede materijalna sredstva za funkcionisanje ili proširenje ovih institucija. Mi radimo na tome da im pomognemo.

Učenici, koji žive u domu, kao i Mužljanci, Zrenjaninci, vaspitači, radnici, sveštenici, časne sestre, svi oni su zaslužili ovo. Kao i više od toga. Zato ćemo i u budućnosti učiniti sve da im pomognemo. Naime, svima nama su potrebni učenici iz ovih domova, razumni mladi ljudi puni elana.