You are here

Narodna skupština Republike Srbije u poslednje vreme zaseda skoro svakog dana. U proteklim nedeljama se između ostalog, na dnevnom redu našla i ratifikacija amandmana na Konvenciju o eliminaciji svih oblika diskriminacije žena (CEDAW), pa sam imala prilike da pričam o jednoj od mojih omiljenih tema, o rodnoj ravnopravnosti.

Ovaj dokument definiše diskriminaciju žena kao bilo koje isključivanje, odnosno ograničavanje, čiji se cilj ogleda u ugrožavanju ili onemogućavanju ostvarivanja političkih, ekonomskih, kulturnih, građanskih ili bilo kojih drugih ljudskih prava zbog pripadnosti određenom polu bez obzira na porodični status.

Države članice, potpisnice Konvencije prihvataju obavezu da u odgovarajuće pravne akte korporiraju princip rodne ravnopravnosti, dakle da obezbede pravni okvir, uključujući sve zakone, strategije i praksu koje obezbeđuju zaštitu od svih vrsta diskriminacije žena i podržavaju princip rodne ravnopravnosti. Od ovih država se dakle očekuje da na svim poljima preduzmu odgovarajuće mere kako bi garantovale ostvarivanje i uživanje osnovnih ljudskih prava. Nadalje, države članice su obavezne da preduzmu sve odgovarajuće mere da bi promenile društvene i kulturne obrasce rodnih nejednakosti, kao i da vode računa o tome da deo obrazovanja svih članova porodice bude i prepoznavanje socijalne funkcije materinstva i zajedničke obaveze podizanja dece. Naravno, u svakom slučaju, interesi dece treba da se stave na prvo mesto.

Države članice su obavezne da preduzmu sve odgovarajuće mere u cilju okončanja diskriminacije žena u političkom i javnom životu, da osiguraju pravo glasa i ravnopravno učešće žena u izborima, formulisanju politika i slobodnom udruživanju u sindikatima i nevladinim organizacijama.                                                                                                                                            

Ova Konvencija obavezuje države članice da ženama obezbede ista prava na polju obrazovanja kao i muškarcima. Naročito su u obavezi da obezbede iste uslove u izboru zanimanja, u obrazovanju; odnosno da iz nastavnih planova i programa eliminišu stereotipne koncepte shvatanja uloge žena. Istovremeno se obavezuju države članice da ukinu diskriminaciju u uživanju prava na rad, odnosno da obezbede pravo na iste mogućnosti zapošljavanja, pravo na izbor posla i zanimanja, kao i pravo na jednaku platu.

U cilju sprečavanja diskriminacije žena na osnovu bračnog statusa ili majčinstva, zemlje članice su u obavezi da sankcijama zabrane otkaz ugovora o radu zbog trudnoće ili porodiljskog odsustva, odnosno da motivišu pružanje takvih neophodnih pomoćnih usluga, koje roditeljima obezbeđuju usklađivanje porodičnih obaveza i poslovnih, eventualno učešća u javnom životu.                 

Države članice su u obavezi da preduzmu sve neophodne korake kako bi otklonile diskriminaciju u oblasti zdravstvene zaštite u cilju obezbeđivanja usluga zdravstvene zaštite, uključujući pristup servisima za planiranje porodice.

Sve u svemu, za žene je od izuzetnog značaja da uživaju u istim pravima kao i muškarci kako po pitanju zapošljavanja ili u javnom životu, tako i na bilo kom drugom polju.