You are here

Psihološko nasilje u okviru intimnih veza je široko rasprostranjen vid nasilja.  Javlja se u nekoliko formi, kao što su: verbalno zlostavljanje, vikanje, pretnja, uznemiravanje, konstantno kritikovanje, okrivljujuće vređanje, ismejavanje, izolovanje žrtve, otežavanje samostalnih delatnosti, lišavanje sredstava za život i ekonomske nezavisnosti, pretnja ubistvom voljenih, kao i uništavanjem imovine. Rezultuje stavljanjem žrtve u poziciju potčinjenosti. Efekti psihološkog nasilja su dugotrajni i teško se prevazilaze. Uključuju depresiju, napade panike, teškoće pri spavanju i anksioznost.

U poslednjih nekoliko godina, slično značajnom broju zemalja članica Saveta Evrope i Srbija je ojačala odredbe zakona o nasilju nad ženama i nasilju u porodici.

Žrtve međutim, nažalost često ne prijavljuju psihološko nasilje nadležnim vlastima uglavnom zbog socijalnih i ekonomskih razloga, straha od osvete, ali i zbog toga što se vremenom naviknu na nasilje i osećaju se krivim za izazivanje istog. Nekad se plaše za svoju i za sigurnost svoje dece. Često nemaju dovoljno informacija o pravima žrtava, nizak im je nivo samopoštovanja i krive sebe za ono što im se događa.

Stoga, treba učiniti veće napore da se podigne svest javnosti o fenomenu psihološkog nasilja. Potrebno je pružiti detaljnu obuku o psihološkom nasilju za sudije i tužioce. Zdravstveni radnici takođe treba da budu adekvatno obučeni da bi lakše prepoznali znake psihološkog nasilja i nasilja u porodici.

Psihološko nasilje ne ostavlja vidljive tragove na telu žrtve, ali ostavlja duboke i trajne ožiljke, koji veoma teško zarastaju. Zbog toga bi ga trebalo priznati kao ozbiljan oblik nasilja.

Psihološko nasilje je slabo poznat oblik nasilja – slabo poznat široj javnosti, samim žrtvama, ali i u okviru policije i sudstva.

Činjenica da većinu žrtava psihološkog nasilja čine žene, ne isključuje mogućnost da i muškarci budu u ovakvoj situaciji, čak iako je zbog nedostatka podataka i naučnih istraživanja u ovoj oblasti trenutno nemoguće obezbediti pouzdane procene. Osim toga, muškim žrtvama nasilja je još teže nego ženama da prijave nasilje nadležnim organima.

Psihološko nasilje u okviru intimnih veza je oblik nasilja koji pogađa žene nesrazmerno. To je oblik rodno zasnovanog nasilja, diskriminacije i uskraćivanja jednakih mogućnosti: žrtve psihološkog nasilja nekad nemaju drugu šansu za normalan život, da nađu posao, drugog partnera, drugi dom. Neke od njih ne dobiju ni šansu da prežive.

Zbog toga smatram da je izuzetno značajno da se svi borimo za ove žene i za njihovo pravo na drugu šansu.