You are here

U petak popodne je usvojen novi Zakon o zaštiti potrošača. Ali zašto se potpuno nova verzija ovog zakona tako brzo našla pred poslanicima? Zbog čega je to značajno? Pošto se svi građani skoro svakodnevno nalaze u ulozi potrošača, efikasna zaštita potrošača postaje sve značajnija, a naročito je bitno da troškovi potrošačkih sporova budu što manji.

Praksa je pokazala da su se sankcije koje su propisane odredbama do sada važećeg Zakona o zaštiti potrošača iz 2010. godine za nesavesne trgovce pokazale kao nedovoljne i često neadekvatne. Potrošači često ne znaju kome da se obrate za pomoć. Ovaj problem bi trebao da reši novi Zakon o zaštiti potrošača, koji je usvojen u petak.

Mi, poslanici Saveza vojvođanskih Mađara smo već mnogo ranije upozoravali na to da zaštita potrošača ne funkcioniše u praksi. Kolega Zoltan Pek je sredinom prošle godine, tačnije 30. maja u ime naše poslaničke grupe vrlo slikovito prikazao spomenuti problem. Ilustrovao je da su građani ukoliko u ovim teškim vremenima i uspeju da uštede koji dinar da bi kupili obuću, odeću, ili neku novu belu tehniku, primorani da u radnjama kupuju robu nekontrolisanog kvaliteta.

Glavni problem do sada važećeg zakona je bila nemogućnost da pruži i garantuje zadovoljavajući nivo zaštite potrošača, konkretno nije postojao funkcionalni institucionalni okvir, odnosno koordinacija rada udruženja za zaštitu potrošača je bila jako slaba.

Novousvojeni Zakon o zaštiti potrošača propisuje širi opseg vršenja nadzora inspekcijskim organima, odnosno unapređuje vansudsko rešavanje potrošačkih sporova. Cilj zakona je pružanje sveobuhvatne zaštite potrošača, odnosno omogućavanje potrošačima da ostvaruju i koriste svoja osnovna prava, kao što su pravo na zadovoljavanje osnovnih potreba, pravo na bezbednost, pravo na obaveštenost, pravo na izbor, pravo na pravnu zaštitu i slična prava.

Radi delotvornijeg sprovođenja zakona će se uvesti Nacionalni registar potrošačkih prigovora, i kao što sam već spomenula, proširiće se opseg vršenja nadzora od strane inspekcijskih organa. Nadamo se da će se zaista poboljšati vansudsko rešavanje potrošačkih sporova.

Potrošač može da se pozove na nedostatak saobraznosti kada roba nema svojstva robe koju je prodavac pokazao kao uzorak, ne odgovara opisu koji je prodavac dao, nema svojstva potrebna za redovnu ili naročitu upotrebu, nema odgovarajući kvalitet ili ne funkcioniše onako kao što je uobičajeno. Upravo odgovornost prodavca za nesaobraznost predstavlja zakonski instrument zaštite potrošača.

Ako se nesaobraznost pojavi u prvih 6 meseci potrošač može da bira između zahteva da se nesaobraznost otkloni zamenom, odgovarajućim umanjenjem cene ili da izjavi da raskida ugovor. U istom periodu otklanjanje nesaobraznosti opravkom je moguće samo uz izričitu saglasnost potrošača. Ovo je jako dobro i znači onemogućavanje nametanja opravke u prvih 6 meseci potrošačima.

Zaštita potrošača ne može biti delotvorna ako se sprovodi samo na centralnom nivou. U tom smislu, neophodno je da organi autonomne pokrajine i lokalne samouprave imaju aktivnu ulogu u promovisanju i zaštiti prava i interesa potrošača.

I na kraju bih naglasila da je sveobuhvatan Zakon o zaštiti potrošača svakako preduslov za jačanje zaštite prava i interesa potrošača, ali je neophodna i njegova efikasna primena.

Zbog gore navedenih razloga je i poslanička grupa Saveza vojvođanskih Mađara pre par dana glasala za ovaj zakon.