You are here

Parlamentarna skupština Saveta Evrope je usvojila izveštaj o situaciji i pravima nacionalnih manjina. Ovaj dokument naglašava, da države članice Saveta Evrope, koje to još nisu učinile, treba što pre da potpišu i ratifikuju Okvirnu konvenciju za zaštitu nacionalnih manjina, odnosno Evropsku povelju o regionalnim i manjinskim jezicima.

Parlamentarna skupština poziva sve zemlje članice da promovišu zvaničnu upotrebu jezika kojima govore nacionalne manjine na teritorijama gde žive, na lokalnom i regionalnom nivou. Ova skupština predlaže da se zaštita prava nacionalnih manjina tretira kao politički prioritet. U raspravi o rezoluciji se čulo da se miran suživot nacionalnih manjina sa većinom tiče cele Evrope. Stabilnost društva zavisi od ostvarivanja prava nacionalnih manjina.

U predlogu rezolucije je inicijalno stajalo da je dokument o tradicionalnim nacionalnim manjinama. Na osnovu tog predloga, tradicionalne nacionalne manjine su definisane kao manjine koje žive na istoj teritoriji vekovima i imaju zajednički identitet. Međutim, otvorila se veoma žučna rasprava upravo o ovoj definiciji. Na kraju su usvojeni amandmani, kojima se iz teksta briše izraz "tradicionalne", ali suštinski ništa nije promenjeno u sadržaju.

Usvojen dokument definiše potrebu zaštite kolektivnih prava manjina – ne samo potrebu zaštite pojedinca koji pripada manjini. Usvojen tekst ističe i značaj uspostavljanja teritorijalnih celina (autonomnih regiona) za zaštitu prava nacionalnih manjina.

Sad je ostalo „samo” toliko da nateramo naše države da se pridržavaju ovog dokumenta. Savet Evrope naime od učlanjenja pojedinih država u ovu organizaciju, pažljivo prati izvršavanje obaveza koje proističu iz članstva, tako i obaveza koje se tiču ostvarenja ljudskih i manjinskih prava. Jedan od uslova za prijem u ovu organizaciju je i potpisivanje Evropske konvencije o ljudskim pravima i osnovnim slobodama.

Srbija priznaje kolektivna prava manjina. Zakoni koji se odnose na zaštitu manjina su uglavnom odgovarajući, ali pravni propisi nižeg ranga često nisu usklađeni sa njima, kao ni među sobom i zbog toga je njihova primena uglavnom problematična.

Dakle, zahvaljujući Savetu Evrope se može tražiti primena onih prava koja su zagarantovana Ustavom Republike Srbije, ali zbog nedostatka adekvatnih zakona ili uredbi, se ne ostvaruju, odnosno onih, koja su obezbeđena važećim zakonima, ali se ne primenjuju u praksi.

Nedvosmisleno je da je za nas, vojvođanske Mađare Savet Evrope značajan, pošto od Srbije možemo da zahtevamo primenu naših prava u praksi. Značajno je da zaštita manjina ostane među političkim prioritetima.