You are here

Delegacija Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova Narodne skupštine Republike Srbije se pre dve nedelje sastala sa delegacijom Savetodavnog komiteta Okvirne konvencije za zaštitu nacionalnih manjina Saveta Evrope. Ovom sastanku, održanom u Skupštini Srbije sam prisustvovala i ja. Zanimljivo je da su na razgovoru bili prisutni isključivo oni članovi odbora, koji su pripadnici nacionalnih manjina.

Predsednik odbora je istaknuo čvrsto opredeljenje naše zemlje u pogledu poštovanja ljudskih i manjinskih prava, i rekao da je u zakonodavnom pogledu urađeno dosta, kao i da je Srbija ratifikovala gotovo sve konvencije koje se odnose na poštovanje prava nacionalnih manjina.

Ja sam informisala članove komiteta Saveta Evrope da bez obzira što je pravni okvir za zaštitu manjina razvijen i odgovara očekivanjima, postoje problemi sa njegovim sprovođenjem i da su na tom polju potrebna poboljšanja. Naglasila sam da se u praksi ne ostvaruje zapošljavanje pripadnika nacionalnih manjina u skladu sa njihovim učešćem u broju stanovništva, i da su u cilju postizanja istog neophodni dalji koraci.

Nametnuo se problem da u trenutnoj Vladi Republike Srbije ne postoji posebno Ministarstvo za ljudska i manjinska prava. Smatram da treba da se izgradi sistem u kojem ne bi od svake promene Vlade zavisilo da li ovaj resor postoji ili ne.

Tokom razgovora je najviše nas rad nacionalnih saveta nacionalnih manjina ocenio pozitivno, ali je najavljeno i da uskoro predstoje izmene Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina. Što se tiče privatizacije medija, naglasila sam da većinsko stanovništvo i dalje ne pokazuje razumevanje za strahove manjina i ne bavi se dovoljno ovim pitanjem. Zatim sam upoznala delegaciju Saveta Evrope sa nadležnostima nacionalnih saveta na polju službene upotrebe jezika. Višestruko sam podvukla da jako mali broj pripadnika nacionalnih manjina i izuzetno retko koristi svoje pravo na upotrebu svog maternjeg jezika u organima javne uprave. Slična je situacija i na sudovima.

Pripadnicima nacionalnih manjina u Republici Srbiji, pored prava koja su Ustavom zagarantovana svim građanima, garantuju se dodatna individualna ili kolektivna prava. Ustav Republike Srbije sadrži široku paletu manjinskih prava kao što su garantovanje prava na udruživanje pripadnika manjina, pravo na saradnju sa sunarodnicima u inostranstvu, pravo na upotrebu simbola, zabrana nasilne asimilacije, službena upotreba jezika i pisma, kao i zabrana veštačkog menjanja nacionalnog sastava stanovništva na područjima gde pripadnici nacionalnih manjina žive tradicionalno i u značajnom broju, omogućavanje srazmerne zastupljenosti nacionalnih manjina u skupštinama autonomnih pokrajina i jedinica lokalne samouprave u kojima živi stanovništvo mešovitog nacionalnog sastava, itd.

Prema propisima Republike Srbije jedinice lokalne samouprave će obavezno uvesti u službenu upotrebu jezik i pismo nacionalne manjine ukoliko procenat pripadnika te nacionalne manjine u ukupnom broju stanovnika na njenoj teritoriji dostiže 15% prema rezultatima poslednjeg popisa stanovništva.

Nadležnosti nacionalnih saveta, način njihovog izbora i finansiranja, dakle potpuni zakonodavni okvir za unapređenje i zaštitu prava nacionalnih manjina u Repubici Srbiji obezbeđen je donošenjem Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina 2009. godine.

Iako veoma razvijena, legislativa kojom je zagarantovano obrazovanje na maternjem jeziku nije uvek primenjiva u praksi, najčešće zbog manjka nastavnika i udžbenika. U svakom slučaju, neophodno je da prilikom racionalizacije mreže škola nastavimo dosledno da štitimo prava pripadnika manjina, prvenstveno pravo na obrazovanje na maternjem jeziku.

Potrebno je uticati na podizanje svesti građana o prisustvu pripadnika nacionalnih manjina u zemlji, o njihovim pravima, kao i preduzeti neophodne mere za obezbeđivanje delotvornijeg učešća pripadnika nacionalnih manjina u procesu odlučivanja i povećanje njihove zastupljenosti u strukturama izvršne i sudske vlasti. Postoji i potreba većeg uključivanja predstavnika manjina u procese donošenja odluka koje se odnose na njih.

Na kraju, zaključila sam konstatacijom da nacionalne manjine nisu samo folklorni element, već i sastavni deo društva, pa bi ih na taj način trebalo i posmatrati.