You are here

U poslednje vreme se sve češće spominje donošenje Zakona o zaštiti uzbunjivača. To me je podsetilo na raspravu u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope od pre nekoliko godina, tačnije sredinom septembra 2009. godine o izveštaju Zaštita zaposlenih koji upozoravaju na korupciju, tzv. “duvača u pištaljku”.

Izvestilac je bio Pieter Omtzigt iz Holandije, a u samoj raspravi je učestvovalo svega nekoliko nas. Čestitala sam gospodinu izvestiocu na vrlo zanimljivom izveštaju o ovoj, izuzetno osetljivoj temi. Predmet tog dokumenta je zapravo borba protiv korupcije i lošeg upravljanja kako u javnom, tako i u privatnom sektoru. U središtu njegove pažnje je zaštita zaposlenih koji skreću pažnju na korupciju i druge nepravilnosti u njihovom radnom okruženju.  

Uloga zaposlenih koji su spremni da doprinesu otkrivanju konkretnih slučajeva korupcije  svedočeći u cilju suzbijanja sistemske korupcije, kako u zemljama članicama Saveta Evrope, tako i u njihovim zemljama, je ključna. Zaštita onih, koji su spremni da ukažu na takvo ponašanje je od najveće važnosti za sprečavanje korupcije.

Tada smo predložili da Savet Evrope treba da da primer tako što će uspostaviti snažan unutrašnji mehanizam za otkrivanje korupcije.

Većina država članica Saveta Evrope nema specifične zakone za zaštitu onih koji upozoravaju na korupciju, osim nekih delova zakona koji se tiču odnosa u oblasti rada, krivičnih procedura, medija i diskriminacije. Zbog toga smo ustanovili, da je neophodno dopuniti postojeće i doneti adekvatne nove zakone koji se tiču zaštite zaposlenih koji upozoravaju na korupciju, a sve radi zaštite javnog interesa. Upravo zbog toga nas izuzetno raduje što će se u Srbiji uskoro usvojiti Zakon o zaštiti uzbunjivača.

No, do njegovog donošenja bih se još na kratko vratila izveštaju Parlamentarne skupštine Saveta Evrope iz 2009. godine. U njemu se preporučuju posebni načini zaštite, kao što su zaštita od nepravednog otpuštanja i drugih oblika odmazde na poslu; zaštita od krivičnog gonjenja i zaštita svedoka i novinarskih izvora. Bez obzira na sve, poboljšanja zakonske regulative moraju biti praćena i opštim promenama stava prema prijavljivanju korupcije. Moraju se pratiti primena i efekti ovakvih zakona na stvarnu zaštitu zaposlenih.

I da zaključim, ukoliko zaista želimo da radimo na mehanizmu za povećanje odgovornosti i da ojačamo borbu protiv korupcije i lošeg upravljanja, neophodno je stvoriti zakonodavni okvir kroz poseban zakon za zaštitu onih koji upozoravaju na konkretne slučajeve korupcije. Kontrolom rada Vlade i drugih institucija mogli bismo zaista povećati efekte ovakve neophodne zaštite u praksi.